Siniša Ljubojević u Human Factor podkastu: sedamdeset odsto projekta nije tehnologija
Četrnaesta epizoda Human Factor podkasta dovodi u dijalog Sanju Jevđenijević i Sinišu Ljubojevića, direktora Sage, u razgovoru o tome zašto tehnologija retko bude razlog zbog kojeg tehnološki projekti uspeju ili propadnu.
Polazna tačka je podatak koji u Sagi prate dve decenije. U implementacijama poslovnih informacionih sistema, softver i licence čine oko 30 odsto vrednosti projekta, a implementacija preostalih 70. „To jasno govori gde je težina“, kaže Ljubojević. Ishod takvih projekata, po njegovom iskustvu, uvek je binaran, ili organizacija napravi skok u načinu na koji posluje, ili se implementacija suštinski ne dogodi, bez obzira na to da li je ugovor formalno ispunjen. Uverenje da se kupovinom softvera kupuje samo tehnologija, a ne i promena načina rada, ocenjuje kao nešto što na ovim prostorima nikada nismo prevazišli.
Isti prioritet prepoznaje i u sopstvenoj kući. Prva aktivnost koju je pokrenuo kada je postao direktor bila je promena korporativne kulture i redefinisanje vrednosti, pre svega artikulacija onoga što se u firmi već osećalo, ali nije bilo izgovoreno. Najviše je radio na transparentnosti, koju razume kao otvorenu komunikaciju, a ne kao pretpostavku da svi znaju sve. Poverljive stvari postoje, kaže, i to nema veze sa transparentnošću. Otvorena komunikacija mu je ujedno i alat protiv silosa, odnosno organizacije u kojoj su linije odgovornosti oštro podeljene po funkcijama, dok je stvarnost znatno složenija. Njegov zaključak je da promene kod klijenata nema ako se organizacija prethodno nije promenila sama.
Deo razgovora posvećen je otporu prema veštačkoj inteligenciji, koji ne vidi kao racionalnu pojavu. Jaka socijalna komponenta našeg društva, po njegovoj oceni, stvara podsvestan otpor kod ljudi koji veruju da tehnologija dolazi da zameni čoveka. Zato ni argumentacija, kaže, ne ide samo preko razuma. Navodi primer kolege koji je za pripremu jednog dokumenta tražio dve nedelje, a zadatak završio za dva sata kada mu je ukazano da ne koristi alat koji mu stoji na raspolaganju. Takav razgovor, dodaje, ima efekat i na one koji ga samo čuju.
Kada je reč o zadržavanju ljudi, iznosi i odluku koja se retko čuje naglas. U jednoj kompaniji osnovanoj za konkretan projekat svesno nisu zapošljavali najbolje kandidate, jer su procenili da će im takvi ljudi otići. Važnija im je bila dugoročnost i poklapanje između prirode posla i ambicija ljudi koji ga rade.
Uveren je da zamene čoveka neće biti, i za to navodi dva razloga. Veštačka inteligencija nije egzaktna, na isto pitanje ne daje uvek isti odgovor, što je u finansijama i proizvodnji ozbiljno ograničenje. I nema emocionalnu inteligenciju, koja je sastavni deo svake odluke. Odgovornost, zaključuje, uvek ostaje na čoveku. Kao ilustraciju navodi autonomna vozila, koja tehnološki postoje, ali se ne primenjuju upravo zbog pitanja odgovornosti.
U razgovoru se dotiče i strukture srpskog IT sektora. Izvoz IKT usluga iz Srbije u 2025. godini iznosio je 4,55 milijardi evra, prema podacima Kancelarije Vlade Srbije za IT i eUpravu, uz suficit od oko 3,53 milijarde. Ljubojević tu cifru ne spori, ali skreće pažnju na njenu strukturu: uvoz čine oprema i licence velikih svetskih proizvođača, dok izvoz dominantno čini rad domaćih inženjera na proizvodima čije vlasništvo ostaje u inostranstvu.
Cela epizoda dostupna je na YouTube kanalu HR Xcel-a.
Comments