Panic Skilling košta kompanije 15 radnih dana po zaposlenom godišnje

Globalna istraživanja Microsofta, Gartnera i LinkedIna beleže zabrinjavajuć trend: 42% kompanija prijavljuje pad prihoda zbog digitalne frikcije, a 36% zaposlenih razmišlja o otkazu usled tehnološkog zamora. HR Xcel, srpska konsultantska kuća specijalizovana za strateški razvoj organizacija, upozorava da se iza ovih brojeva krije jedan konkretan mehanizam — Panic Skilling.

Reč je o nekritičkom sakupljanju digitalnih veština i sertifikata iz straha od tehnološkog zaostatka. Rezultat nije veća kompetentnost, već direktan finansijski gubitak: prosečan zaposleni gubi između 1,3 i 1,5 radnih dana mesečno na savladavanje alata koje u svakodnevnom radu nikada ne upotrebi. Na godišnjem nivou, to su više od dve radne nedelje po osobi — plaćene, ali bez povrata vrednosti.

„Nismo postali pametniji, samo smo postali umorniji. Gubimo 15 dana godišnje po zaposlenom jer ne umemo da kažemo 'ne' tehnološkom šumu", kažu iz HR Xcel-a.

Iskustvo u radu s organizacijama u regionu pokazuje tri pravca kojima ovaj fenomen razara poslovnu efikasnost. Prvi je iluzija napretka — uverenje da posedovanje alata znači i razvijenu veštinu, zbog čega kompanije troše resurse na obuke čiji efekti nikad ne stignu do poslovnog procesa. Drugi je odlazak talenata: pritisak da se permanentno „bude u toku" s nebitnim trendovima kognitivno iscrpljuje timove i postaje jedan od ključnih faktora fluktuacije. Treći je realan pad prihoda, nastao ne zbog nedostatka tehnologije, već zbog prevelikog broja loše uvedenih alata koji komplikuju procese umesto da ih ubrzavaju.

Sanja Jevđenijević, osnivačica HR Xcel-a, smatra da je odgovornost lidera da ovaj trend zaustave aktivnom odlukom.

„Panic Skilling je čista anksioznost zapakovana u sertifikate. Posao direktora danas nije da ljudima nameće nove obuke da bi popunio kvote, već da ih zaštiti od informativnog smeća. Strategija učenja mora biti hirurški precizna, a ne panična reakcija na tržište", izjavila je Jevđenijević.

HR Xcel naglašava da prava digitalna pismenost u 2026. godini nije poznavanje svakog novog softvera, već sposobnost lidera da prepoznaju šta mogu da ignorišu — i da tu sposobnost sistematski grade u svojim organizacijama.